Testament ili drugim rečima zaveštanje, predstavlja izjavu volje koja mora biti jednostrana, lična i opoziva, učinjena od strane lica sposobnog za sačinjenje zaveštanja.
Lice koje sačinjava testament naziva se testator ili zaveštalac.
Testator testamentom raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Testamentom se određuje jedan ili više naslednika za celokupnu ili za deo imovine testatora.
Postoji više oblika testamenta, a koji se sačinjavaju u različitim situacijama:
- Svojeručni testament može sačiniti testator koji zna da čita i piše tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.
- Pismeni testament pred svedocima može sačiniti testator koji zna da čita i piše tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom testamentu, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.
- Sudski testament sačinjava sudija po rečima testatora.
- Konzularni testament može sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta.
- Usmeni testament sačinjava se ako zbog izuzetnih prilika nije moguće sačiniti pismeni testament, uz istovremeno prisustvo 3 svedoka. Usmeni testament prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.
- Javnobeležnički testament sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.
Testator uvek može u celini ili delimično opozvati testament.
Kad se kasnijim testamentom izričito ne opozove raniji, odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama kasnije sačinjenog testamenta.
Testament se sačinjava najčešće kada testator želi da izmeni zakonski režim nasleđivanja i tako testamentom jednom nasledniku ili licu koje ne spada u zakonske naslednike ostavi veći deo imovine ili celokupnu imovinu. U tom slučaju zakon štiti zakonske naslednike tako što im omogućava pravo da potražuju nužni deo zaostavštitne. Nužni deo predstavlja polovina onoga što bi zakonskom nasledniku pripalo da nije sačinjen testament.
U slučaju pisanja testamenta naslednici najčešće ne znaju ni da je testament sačinjen ili znaju da postoji testament ali ne znaju njegovu sadržinu. Sadržinu testamenta i volju ostavioca naslednici saznaju tek nakon smrti testatora, a tada se javljaju problemi ukoliko naslednici nisu zadovoljni sa sadržinom testamenta. Naslednici imaju pravo da pokreću odgovarajuće sudske postupke radi zaštite svojih prava.
Prednost testamenta za testatora u odnosu na ugovor o poklonu ili ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života jeste što testator zadržava pravo vlasništa nad svojom imovinom sve do kraja života, a imovina prelazi na naslednike tek nakon smrti testatora, i sprovedenog ostavinskog postupka.
OSTAVINSKI POSTUPAK U SLUČAJU POSTOJANJA TESTAMENTA
Ostavinski postupak je regulisan Zakonom o vanparničnom postupku.
U ostavinskom postupku raspravlja se o zaostavštini preminulog, utvrđuje se ko su naslednici i šta čini zaostavštinu. Kada sud utvrdi da je preminuli sačinio testament, otvoriće testament i o tome sačiniti zapisnik. Otvaranju i čitanju testamenta obavezno prisustvuju dva punoletna lica. Na proglašeni testament sud stavlja potvrdu o proglašenju sa datumom proglašenja testamenta, a zapisnik potpisuju sudija, svedoci i zapisničar.
Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište u trenutku smrti.
Naslednici koji se pozivaju na ročište za raspravljanje zaostavštine izjašnjavaju se da li prihvataju nasleđa.
ČESTA PITANJA:
Zakonski naslednici imaju pravo da osporavaju testament pred nadležnim sudom, ukoliko postoji razlog za osporavnja testamenta. Testament se može poništavati iz više razloga, a neki od razloga su:
- nesposobnost za rasuđivanje testatora,
- ako je testament sačinjen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude,
- ako testament nije sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom,
Obveznik poreza na nasleđe je lice koje nasledi imovinu koja se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu. Osnovica poreza je tržišna vrednost nasleđene imovine. Porez na nasleđe ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.
Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.
Radi se potpuno dva različita pravna posla, gde u svakom konkretnom slučaju treba proceniti koji pravni posao preduzeti.
