Zajednička svojina
Pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije je određeno da pravo svojine na stvari mogu imati jedno lice ili više lica.
Kada govorimo o pravu svojine više lica na određenoj stvari naši propisi razlikuju dve vrste, a to su pravo susvojine i pravo zajedničke svojine.
Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa definišu se ova dva prava na sledeći način:
- Više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo);
- Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni.
U nastavku ovog teksta pažnju ćemo posvetiti zajedničkoj svojini.
Prema Porodičnom zakonu zajedničku svojinu odnosno imovinu mogu radom steći supružnici, vanbračni partneri kao i supružnici odnosno vanbračni partneri sa članovima njihovih porodica u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici.
Kako i u kojim slučajevima se upisuje zajednička svojina na nepokretnosti?
Pravo zajedničke svojine na nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, to prema članu 7, upisuje se na ime svih zajedničara.
Zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja braka upisuje se u katastar na predmetnoj nepokretnosti, ako je u momentu nastanka isprave za upis (kupoprodajni ugovor, sudska presuda…) utvrđeno postojanje braka. Zajednička svojina supružnika na nepokretnosti se može i naknadno upisati u katastar na osnovu izjave oba supružnika da se u konkretnom slučaju radi o zajedničkoj imovini.
Izuzetno se neće upisati pravo zajedničke svojine bračnih drugova na nepokretnosti ukoliko postoji izjava supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj već o posebnoj imovini jednog od supružnika ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu sa određenim udelima.
Takođe, zajednička svojina po osnovu sticanja u braku se neće upisati u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem ili poklonom, kao ni ako je bračnim ugovorom isključen zakonski režim zajedničke bračne imovine.
Deoba zajedničke bračne imovine
Na koji način se može izvršiti deoba zajedničke bračne imovine na nepokretnosti?
Do deobe zajedničke imovine supružnika najčešće dolazi prilikom prilikom razvoda braka. Međutim, zajednička imovina supružnika može da se podeli i u toku trajanja braka i to sporazumno ili sudskim putem.
Više o ovoj temi možete pronaći na ovom linku.
Ostavinski postupak i zajednička imovina ostavioca i bračnog druga
U slučaju smrti jednog bračnog druga, iza njega se pokreće ostavinski postupak pred nadležnim ostavinskim sudom ili javnim beležnikom kojem je predmet dodeljen od strane suda, a radi raspravljanja njegove zaostavštine.
Na raspravljanje zaostavštine se pozivaju svi zakonski naslednici iza umrlog lica (ostavioca).
Postavlja se pitanje kako i u kom udelu će zakonski naslednici naslediti imovinu iza ostavioca, u situaciji kada ostavilac i drugi supružnik imaju upisanu zajedničku svojinu na nepokretnosti?
Napominjemo još jednom da kod zajedničke svojine udeli nisu određeni.
Postoje dva scenarija:
- U slučaju spora između zakonskih naslednika oko veličine dela koji bi iz zajedničke svojine pripao drugom bračnom drugu, ostavinski sud će zakonske naslednike uputiti da pokrenu parnicu, a ostavinski postupak prekinuti sve dok parnični sud ne donese presudu po ovom pitanju;
- U situaciji kada među zakonskim naslednicima nema spora oko udela ostavioca i supružnika u zajedničkoj imovini, i dalje je neophodno odrediti udele kako bi se mogla izvršiti raspodela imovine iza ostavioca na naslednike. Prema mišljenju ove advokatske kancelarije, u ostavinskom postupku bračni drug može tražiti izdvajanje jedne polovine udela iz zajedničke imovine na osnovu zakonske pretpostavke iz člana 180 stav 2 Porodičnog zakona da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, i tada se iz režima zajedničke imovine prelazi u režim susvojine po kojem svaki suvlasnik, odnosno bračni drug ima opredeljeni udeo i to jednu polovinu. Nakon toga, sud nastavlja raspravljanje zaoštavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim vrši raspodelu imovine na naslednike.
Ukoliko ne dođe do izmene i dopune zakona, praksa ili eventualno stav Vrhovnog Kasacionog suda će pokazati da li će se na ovaj način rešavati problem određivanja udela zajedničke svojine u ostavinskom postupku.
