Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezan ugovor koji zaključuju primalac izdržavanja i davalac izdržavanja. Ugovorom se primalac izdržavanja obavezuje da prenese svojinu na određenoj stvari ili neka prava na davaoca izdržavanja, a davalac izdržavanja se obavezuje da izdržava primaoca izdržavanja i brine o njemu do kraja života, kao i da ga nakon smrti sahrani u skladu sa običajima i željom primaoca izdržavanja.
Obaveza izdržavanja se sastoji u obezbeđivanju adekvatne pomoći u vidu stanovanja, hrane, odeće i obuće, pružanju nege u slučaju bolesti i starosti, plaćanja troškova lečenja, i svega što je neophodno za normalan i pristojan život primaoca izdržavanja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenoj formi i mora biti solemnizovan od strane javnog beležnika. Javni beležnik ima obavezu da u svojoj klauzuli prilikom solemnizacije upozori primaoca izdržavanja da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu i da naslednici nemaju pravo na nužni deo iz te imovine.
PRAVO NA RASKID UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU
Svaka od ugovornih strana može tražiti da sud raskine ugovor:
- bilo da se raskid traži zbog poremećnih odnosa ugovornih strana,
- bilo da se radi o promenjenim okolnostima.
Ukoliko je do raskida zbog poremećenih odnosa došlo krivicom jedne ugovorne strane, druga ugovorna strana ima pravo na pravičnu naknadu.
Raskid ugovora je neizbežan ukoliko se promene okolnosti pa ispunjenje obaveza postane znatno otežano u odnosu na period od trenutka zaključenja ugovora. Na primer, ako davalac izdržavanja ostane bez primanja i nema dovoljno sredstava da ispunjava obaveze izdržavanja,
Takođe, zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu tražiti da sud raskine ugovor o doživotnom izdržavanju nakon smrti primaoca izdržavanja, ako smatraju da davalac izdržavanja nije ispunjavao obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju.
PONIŠTAJ UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU
Pored raskida ugovora moguće je tražiti poništaj ili utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.
Neki od razloga za isticanje ništavosti ugovora:
- Ako je predmet obaveze neodređen, nemoguć ili nedopušten,
- Ako je osnov nedopušten,
- Ako je pobuda za zaključenje ugovora bila nedopuštena,
- Ako ugovor nije zaključen u propisanoj formi,
- Ako je ugovor zaključilo poslovno nesposobno lice,
- Ako se radi o prividnom ugovoru,
Primera radi, ugovor je ništav ako primalac izdržavanja nije bio u stanju da razumno rasuđuje zbog teško narušenog duševnog zdravstvenog stanja. Iz tog razloga nisu retke situacije da na dan zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja bude podvrgnut neuropsihijatrijskom pregledu od strane doktora specijalizovanog u oblasti psihijatrije koji o zdravstvenom stanju primaoca izdržavanja sačinjava nalaz i daje mišljenje.
Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju se može tražiti:
- Ako je jedna strana ugovor zaključila pod uticajem pretnji po život,
- Ako je ugovorna strana dovedena u bitnu zabludu,
- Ako je ugovorna strana prevarom navedena na zaključenje ugovora,
- Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Česta pitanja:
Retko se dešava ali postoji mogućnost da davalac izdržavanja umre pre primaoca izdržavanja. U tom slučaju zakon predviđa mogućnost da obaveza izdržavanja prelazi na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja pod uslovom da na to pristanu, odnosno preuzmu obavezu izdržavanja.
Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mogu biti tačno određene stvari ili druga prava primaoca izdržavanja, pa tako može biti i udeo u privrednom društvu.
Poreska obaveza za porez na prenos apsolutnih prava nastaje nakon smrti primaoca izdržavanja, s tim da postoji poresko oslobođenje za davaoca izdržavanja ukoliko se nalazi u prvom naslednom redu iza primaoca izdržavanja. Primera radi: ukoliko su ugovor o doživotnom izdržavanju zaključili otac kao primalac izdržavanja i sin kao davalac izdržavanja ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava nakon smrti primaoca izdržavanja.
Svojina na stvarima koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju stiče se nakon smrti primaoca izdržavanja. Dakle, primalac izdržavanja zadržava pravo svojine na svim stvarima do kraja svog života, i tek nakon njegove smrti imovina prelazi u svojinu davaoca izdržavanja.
Radi se potpuno dva različita ugovora, ugovor o doživotnom izdržavanju stvara obaveze za obe ugovorne strane, dok je ugovor o poklonu dobročin ugovor i stvara obavezu samo za onog ko poklanja.
