LEGALIZACIJA ISPRAVA
Isprave izdate u jednoj državi mogu se koristiti izvan te države, odnosno u drugoj državi, uz prethodno izvršenu proveru tih isprava u postupku legalizacije isprava ili u postupku povrđivanja isprava Apostilom, u zavisnosti od toga o kojim državama se radi.
Legalizaciji podležu javne isprave, i privatne isprave na kojima su potpisi izdavaoca isprave overeni od strane nadležnog organa.
Javne isprave izdaju nadležni organi o podacima o kojima vode službenu evidenciju, npr: Izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, diplome. Privatne isprave su svojeručno potpisana pismena saopštenja izdavaoca isprave, npr: izjave, saglasnosti, punomoćja itd. Kada nadležni organ overi potpis izdavaoca privatne isprave, ona dobija elemente javne isprave. Javne isprave i overene privatne isprave sadrže pečat nadležnog organa i potpis ovlašćenog lica. Cilj legalizacije isprava jeste potvrđivanje verodostojnosti potpisa lica i verodostojnosti pečata stavljenog na ispravu.
I) LEGALIZACIJA ISPRAVA PO ZAKONU
Ukoliko između Republike Srbije i druge države nije zaključen bilateralni sporazum, ili druga država nije potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava, i ukoliko ne postoji uzajamnost, legalizacija isprava vrši se u skladu sa Zakonom o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.[1]
Prema ovom zakonu neophodno je napraviti razliku između legalizacije isprava izdatih od strane republičkih i pokrajinskih organa i organizacija i drugih ustanova, jer je procedura legalizacije isprava republičkih i pokrajinskih organa i organizacija jednostavnija.
Postupak legalizacije isprava je sledeći:
- Predsednik osnovnog suda ili sudija kojeg predsednik suda odredi overava svojim potpisom i pečatom suda isprave koje su izdali organi sa područja tog osnovnog suda.
- Nadoveru potpisa predsednika suda i pečata suda vrši Ministarstvo pravde Republike Srbije.
- Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisom ovlašćenog lica i pečatom ministarstva potvrđuje potpis i pečat Ministarstva pravde.
- Ovako overene isprave nadoverava diplomatsko-konzularno predstavništvo države u kojoj će se isprava upotrebiti, akreditovano u Repblici Srbiji.
Javne isprave izdate od strane republičkih i pokrajinskih organa i organizacija overava neposredno Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije bez prethodne overe suda i Ministarstva pravde.
[1] ‘Sl. List SFRJ‘ 6/73, i ‘Sl. List SCG‘ br. 1/2003-Ustavna povelja
II) LEGALIZACIJA ISPRAVA U SKLADU SA MEĐUNARODNIM SPORAZUMIMA
U cilju pojednostavljenja komplikovanog i dugotrajnog postupka legalizacije isprava regulisanog unutrašnjim propisima, države sklapaju bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore kojima regulišu pitanja legalizacije isprava.
A) Bilateralni ugovori
Rebulika Srbija ima niz bilateralnih ugovora koja regulišu pitanje legalizacije isprava zaključenih sa sledećim državama: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BiH, Bugarska, češka, Slovačka, francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Crna Gora, Ukrajina, Slovenija.
B) Haška konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava
Od multilateralnih međunarodnih ugovora, najvažnija je Haška konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava od 5. oktobra 1961. godine. Ovom konvencijom pojednostavljen je postupak legalizacije jer isprava podleže jednom overavanju-potvrđivanju nadležnog tela države koja je ispravu izdala (Apostil).
Svaka država potpisnica Haške konvencije odlučuje koji organ će biti nadležan za potvrđivanje isprave Apostilom. U Republici Srbiji, overu Apostilom, vrši Osnovni sud nadležan za područje u kom je isprava izdata.
Apostilom se potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika javne isprave i istinitost pečata koji isprava sadrži.
Dokument overen Apostilom (pečat-štambilj) oslobođen je bilo kakve dalje overe i podoban je za upotrebu u svim državama potpisnicam Haške konvencije.
Apostil je pečat-štambilj u formi obrasca u koji se upisuju određeni podaci propisani Haškom konvencijom.
Dakle, isprava koja je izdata u Srbiji, snabdevena Apostilom, može se koristiti u svim državama potpisnicama Haške konvencije.
Izgled Apostila, primer:
ČESTA PITANJA
Haška konvencija se primenjuje na:
- Javne isprave koje su izdali pravosudni organi i organi uprave,
- Isprave koje je izdao iil overio javni beležnik,
Isprave na kojima je overen potpis stranaka
Potrebno je proveriti da li Srbija sa tom državom ima potpisan bilateralni ili međunarodni ugovor, i da li postoji ugovorena ili faktička uzajamnost. Ukoliko ne postoji ugovor ili uzajamnost primeniće se domaći propisi, odnosno Zakon o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.
Ukoliko isprava treba da bude upotrebljena u državi u kojoj je u upotrebi jezik različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da isprava bude prevedena na jezik te države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateća isprava i treba da bude legalizovan na isti način kao i izvorna isprava, i predstavlja sastavni deo uz izvornu ispravu. Prevodilac mora biti zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određeni jezik (npr. sudski tumač).
Javne isprave koje prate robu prilikom izvoza i uvoza i koje se odnose na carinske poslove, a koje izdaju ili overavaju carinski organi ili nadležna privredna komora ne podležu propisima o legalizaciji i legalizacija tih isprava nije potrebna. (npr. fakture, carinske deklaracije)
Javne isprave izdate u državama koje nisu potpisnice Haške konvencije i sa kojima Srbija nema zaključen bilateralni Sporazum, i ne postoji uzajamnost, mogu se upotrebiti u Srbiji samo ako ih je overilo Ministarstvo spoljnih poslova ili diplomatsko ili konzularno predstavništvo Srbije u toj državi.
ZAKLJUČAK
Imajte u vidu da se u ovom tekstu radi o informacijama koje se ne mogu smatrati pravnim savetom i pravnim mišljenjem, več služe u cilju opšte informisanosti, te je stoga preporučljivo konsultovati lice koje je detaljno upoznato sa ovom oblašću prava.
